Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Često možemo čuti mišljenja prema kojima je svaka četvrta godine prestupna, ali to je samo blizu istine. Da bi uskladili kalendarsku godinu sa astronomskom ipak su bile potrebne određene izmene koje bi pravile što manje odstupanje.
Kada je u pitanju kalendarska godina prema Continue reading “Prestupna godina iz astronomskog ugla”
Tamna materija ne emituje svetlost i ne može se posmatrati ni sa jednim postojećim astronomskim instrumentom koji detektuje bilo koji spektar elektromagnetnog zračenja. Uprkos tome, astrofizičari veruju da veći deo materije kosmosa čini materija koja je za nas tamna, odnosno nevidljiva.
Tamna materija je za nas misteriozna…kako bi to novinari voleli da napišu. Prema trenutnim procenama ona čini 26% mase svemira. Ovaj podatak je danas opšte poznat prema podacima iz rada prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Jamesa Peeblesa. Continue reading “Šta je tamna materija?”
Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije
na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.
Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.
O zvezdi Betelgez
Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading “Da li će zvezda Betelgez ekplodirati i kako bi izgledala na noćnom nebu?”
U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.
Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.
Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading “Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa”
Asteroid 2020 BX12 je otkriven pomoću sistema za rano upozoravanje na udar asteroida ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) koji je je razvio Univerzitet na Havajima, a finansirala NASA. Otkriće se dogodilo 27. januara i odmah je objavljeno u Minor Planet Electronic Circulars.
Ovaj asteroid orbitira oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 1,6 AJ (1 AJ = 149 600 000 km), dok mu je za punu orbitu potrebno 2,02 godine. Orbita je nagnuta u odnosu na ravan ekliptike za 40 stepeni. U perigeju rastojanje od Sunca iznosi 0,757 AJ dok u afelu ovo rastojanje iznosi 2,44 AJ. Kada se približava perihelu asteroid se nalazi iznad ravni ekliptike i bliži je Suncu od Venere, a kada se približava afelu nalazi se ispod ravni ekliptike i tada je dalji od orbite Marsa. Pripada Apollo grupi asteorida. Continue reading “Novootkriveni dvojni asteroid 2020 BX12”
Još od polovine devedesetih godina prošlog veka poznato nam je da postoje i druge planete van našeg Sunčevog sistema. Pretpostavljalo se da je tako znatno ranije, ali pratimo peroid od kada je prva potvrda stigla pa do danas.
Naravno, teško utvrditi tačan broj zvezda, pa se lako zaključuje da je još teže odrediti 
tačan broj planeta u svemiru. Do sada je potvrđeno otkriće 4116 vansolarnih planeta. Međutim, postoji problem otkrivanja malih planeta oko drugih zvezda zbog ograničenja u trenutnoj tehnologiji, kao i planeta koje su veoma udaljene od matičnih zvezda. Continue reading “Koliko planeta ima u svemiru?”
Mnogim ljudima je Dan zaljubljenih samo još jedan običan dan u godini. Još jedan dan prošaran svakondnevnim obavezama zbog kojih nije moguće misliti o kalendaru i značenju određenih dana.
Za katoličku i protestansku crkvu 14. februara je Sveti Valentin, dok pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna.
Međutim, onim zaljubljenim parovima, a posebno mlađim generacijama, ovaj dan znači nešto više. Za njih je to jednostavno Dan zaljubljenih. Njima pripreme za 14. februar mogu biti nešto više od svakodnevnice. Continue reading “Zvezde na Dan zaljubljenih”
Pre manje od 100 godina svi su koji su želeli da podignu pogled prema nebu mogli su da uživaju u spektakularnom zvezdanom nebo. Danas, nažalost, milioni dece širom sveta nemaju tu mogućnost, a mnoga od njih nikada nisu videla Mlečni put, tu beličastu traku preko neba prepunu zvezda koju je moguće videti samo sa svetlom nezagađenih lokacija.
Povećana upotreba veštačkog svetla ne utiče samo na naš pogled na zvezdano nebo već i negativno utiče na naše okruženje, bezbednost, potrošnju energije i naše zdravlje.
Nepravilna i prekomerna upotreba veštačkog osvetljenja poznatije kao svetlosno zagađenje može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu. Continue reading “Svetlosno zagađenje kao posledica industrijskog razvoja”
Važan deo rešavanja problema svetlosnog zagađenja je detaljno razumevanje njegovog uticaja na kako na ljude i životinje, tako i na noćno nebo.
Da bi učestvovali u kampanji Globe at Night potrebno je da postanete Citizen Scientist, odnosno malo jasniji termin bi bio naučnik amater koji bez novčane naknade svojim entuzijazmom pomaže dobijenim podacima neki naučni projekat na lokalnom ili globalnom nivou.
U 2019. godini Globe at Night je dobio preko 10 000 izveštaja od građana iz 70 zemalja o uticaju svetlosnog zagađenja na nebu iznad njih. Cilj je da ove godine taj broj dostigne 20 000 izveštaja iz još više zemlja. Continue reading “Učestvujte u globalnom projektu merenja svetlosnog zagađenja”
Planeta Merkur, prva od Sunca, prečnika 4880 km, najskrivenija poznata planeta u Sunčevom sistemu, istovremeno i najmanja uskoro će biti u povoljnom položaju za posmatranje.
Ovih dana je bilo moguće videti Merkur na večernjem nebu, ali će narednih dana biti više prostora za posmatranje. Ova planeta će 10. februara biti u maksimalnoj istočnoj elongaciji od 18,2° a inače se Merkurova maksimalna elongacija kreće od 17°30′ do 28°. Ovaj raspon elongacije dugujemo Merkurovoj veoma izduženoj orbiti. Maksimalne elongacije Merkura se smenjuju naizmenično na svaka dva meseca otprilike. Continue reading “Merkur u maksimalnoj istočnoj elongaciji i 16° iznad horizonta”
SVEMIR 