Martovsko noćno nebo 2020

Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.

Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.

Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije. Continue reading “Martovsko noćno nebo 2020”

Da li će zvezda Betelgez ekplodirati i kako bi izgledala na noćnom nebu?

Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije

Sazvežđe Orion
Sazvežđe Orion – -foto: Stellarium

na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.

Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.

O zvezdi Betelgez

Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading “Da li će zvezda Betelgez ekplodirati i kako bi izgledala na noćnom nebu?”

Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading “Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa”

Zvezde na Dan zaljubljenih

Mnogim ljudima je Dan zaljubljenih samo još jedan običan dan u godini. Još jedan dan prošaran svakondnevnim obavezama zbog kojih nije moguće misliti o kalendaru i značenju određenih dana.

Za katoličku i protestansku crkvu 14. februara je Sveti Valentin, dok pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna.

Međutim, onim zaljubljenim parovima, a posebno mlađim generacijama, ovaj dan znači nešto više. Za njih je to jednostavno Dan zaljubljenih. Njima pripreme za 14. februar mogu biti nešto više od svakodnevnice. Continue reading “Zvezde na Dan zaljubljenih”

Svetlosno zagađenje kao posledica industrijskog razvoja

Pre manje od 100 godina svi su koji su želeli da podignu pogled prema nebu mogli su da uživaju u spektakularnom zvezdanom nebo. Danas, nažalost, milioni dece širom sveta nemaju tu mogućnost, a mnoga od njih nikada nisu videla Mlečni put, tu beličastu traku preko neba prepunu zvezda koju je moguće videti samo sa svetlom nezagađenih lokacija.

Povećana upotreba veštačkog svetla ne utiče samo na naš pogled na zvezdano nebo već i negativno utiče na naše okruženje, bezbednost, potrošnju energije i naše zdravlje.

Nepravilna i prekomerna upotreba veštačkog osvetljenja poznatije kao svetlosno zagađenje može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu. Continue reading “Svetlosno zagađenje kao posledica industrijskog razvoja”

Učestvujte u globalnom projektu merenja svetlosnog zagađenja

Važan deo rešavanja problema svetlosnog zagađenja je detaljno razumevanje njegovog uticaja na kako na ljude i životinje, tako i na noćno nebo.

Da bi učestvovali u kampanji Globe at Night potrebno je da postanete Citizen Scientist, odnosno malo jasniji termin bi bio naučnik amater koji bez novčane naknade svojim entuzijazmom pomaže dobijenim podacima neki naučni projekat na lokalnom ili globalnom nivou.

U 2019. godini Globe at Night je dobio preko 10 000 izveštaja od građana iz 70 zemalja o uticaju svetlosnog zagađenja na nebu iznad njih. Cilj je da ove godine taj broj dostigne 20 000 izveštaja iz još više zemlja. Continue reading “Učestvujte u globalnom projektu merenja svetlosnog zagađenja”

M15 - foto: Stellarium

Kuglica od žutih zvezda

Zvezdana jata su objekti koje možemo posmatrati u velikom broju i veliki broj njih se može videti dvogledom ili teleskopom i pored svetlosnog zagađenja. Ovo se posebno odnosi na zbijena zvezdana jata.

Na FB stanici Astronomy magazine su objavili sliku koju je napravio Kevin Boucher (Gardner, Massachusetts). Na slici je zbijeno zvezdano jato M15 koje se nalazi u sazvežđu Pegaz u blizini zvezde Enif pomoću koje je lako locirati ovo jato (na slici gore Pegasus cluster, dok zvezda Enif najsjajnija ispod zvezdanog jata – foto: Stellarium).

Uvek iskoristim priliku da posmatram ovo zvezdano jato jer vas jednostavno mora zadiviti njegova gustina, a ovo jato i jeste jedno od zbijenijih u našoj galaksiji. Njegova magnituda iznosi 6.3 pa ga nije moguće videti golim okom, ali dvogled ili mali teleskop će biti dovoljni. Continue reading “Kuglica od žutih zvezda”

Najsjajnija zvezda na nebu

S obzirom da je tekst o najsjajnijoj zvezdi na našem nebu (a nije Sunce…) jedan od najčitanijih na ovom blogu želeo sam samo kratko da dopunim stariji tekst.

Većina zimskih sazvežđa zauzima veliki deo neba, a glavne zvezde u njima su sjajne i iz

sirijus1
Zvezda Sirijus

tog razloga se lako prepoznaju. Zvezde kao što su Betelgez i Rigel pomažu nam da pronađemo sazvežđe Orion, a posebno tri zvezde Orionovog pojasa Alnilam, Alnitak i Mintaka. Pomoću zvezda Kastor i Poluks nalazimo sazvežđe Blizanci, zvezda Prokion nam pokazuje na sazvežđe Mali pas, a pomoću crvenkaste zvezde Aldebaran nalazimo sazvežđe Bik.

Međutim, sve ove sjajne zvezde sa magnitudama većim od nule deluju ne tako sjajne ako ih uporedimo sa najsjajnijom zvezdom na nebu – zvezdom Sirijus.

Sirijus je najsjajnija zvezda kako severnog tako i južnog neba, odnosno najsjajnija zvezda koja se sa površine Zemlje može videti…ako ne računamo naše Sunce. Njena magnituda iznosi – 1,41 i ona posebno dolazi do izražaja tokom izlaska zvezde nisko na horizontu. Treperenje ove zvezde Continue reading “Najsjajnija zvezda na nebu”

O Severnjači…

Velika je verovatnoća da kada nekog pitate da vam navede ime jedne zvezde to bude

polaris
Svetska osa pokazuje na Polaris

baš Severnjača. Nekada to bude zvezda Sirijus jer je najsjajnija, a nekada Betelgez zbog njenog očekivanog dramatičnog kraja. Desi se i da neko pogreši i kaže zvezda Danica, ali to je ipak nadimak za planetu Veneru.

Severnjača ili zvezda Polaris ili alfa Malog medveda za razliku od ostalih zvezda ima poseban položaj na severnom nebu. Kratko ću pomenuti zemljinu osu koja se pruža od severnog do južnog zemljinog pola i kada u mislima produžimo tu osu ona će na nebeskoj sferi pokazati severni i južni nebeski pol i tada se naziva Svetska osa. Continue reading “O Severnjači…”

Šta je bre to svetlosno zagađenje?

Da, verovatno ste naslutili da je naslov ironičan. Nažalost, veliki broj ljudi je takođe ironičan kada je u pitanju svetlosno zagađenje jer ogroman problem predstavlja nerazumevanje i nepoznavanje ove teme, kao i novac koji donosi nepotrebno i nepravilno postavljanje osvetljenja u svrhu zarade novca kao što su reklame, preterano osvetljavanje lokala, benzinskih stanica, parkova i sl.

Moon, Mars and Venus

Pokušaj slikanja zvedanog neba nakon zalaska Sunca, ali su zvezde zaklonjene svetlosnim zagađenjem.

Osnovni problem je što neki ljudi pod zagađenjem podrazumevaju samo smeće ili zagađen vazduh ili vodu. Međutim, teže im je shvatiti da je recimo i buka jedan vid zagađanja kako radne tako i životne sredine. Sve što može da naruši vaše zdravlja može se smatrati zagađenjem. Continue reading “Šta je bre to svetlosno zagađenje?”