Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Lansiranje je otkazano za subotu (30. maj) zbog loših vremenskih uslova.
Danas bi trebalo da dođe do istorijskog lansiranja rakete Falcon 9 na kojoj će se nalaziti letelica Dragon sa dva astronauta. Do odlaganja može doći samo usled tehničkih problema ili problema sa nevremenom zbog čega je odloženo i lansiranje starlink satelita pre nekoliko dana.
Continue reading “Pratite uživo lansiranje rakete Falcon 9, letelice Dragon i dva astronauta u misiji Demo-2”
Još od 8. jula 2011. godine Sjedinjene Američke Države nisu svojim letelicama slali astronaute u svemir. Tog jula je šatl Atlantis poleteo poslednji put i ti je bila ujedno i poslednje misija. Od tada pa sve do danas Amerika je koristila rusku letelicu Sojuz.
Continue reading “NASA i SpaceX za novo doba svemirskih putovanja. Misija Demo-2 sa ljudskom posadom i lansiranje uživo”NASA je imale pet šatla: Columbia, Challenger, Discovery, Atlantis i Endeavour. Ovde se ne računa prvi Enterprise koji je korišćen za početna testiranja.
Dve velike nesreće prate Space Shuttle misiju.
Challenger je 1986. godine eksplodirao 73 sekunde nakon poletenja, dok se šatl Columbia raspao 2003. godine tokom povratka. Stradalo je ukupno 14 astronauta. Pored nepouzdanosti korišćenje šatlova je zahtevalo velike troškove.
U drugoj deceniji dvadesetog veka današnje shvatanje svemira bilo je još uvek teško zamislivo, a naučnici toga doba nisu ni pomišljali da se suprotstave stubu tadašnje fizike, odnosno fizici Isaka Njutna.
Ipak, jedan mladi naučnik je od svoje 16. godine razmišljao o svetlosti i o tome kako bi izgledalo da putujemo duž svetlosnog zraka. Taj mladi naučnik zvao se Albert Ajnštajn. Njegovo razmišljanje o svetu oko sebe bilo je revolucionarno. Zbog svog revolucionarnog razmišljanja i likom zanesenjaka stekao je status najpopularnijeg naučnika na svetu.
Continue reading “Kako je jedno pomračenje Sunca promenilo naš pogled na svet…”
Na FB stranici proizvođača teleskopa SkyWatcher objavljen je gif koji je snimio neko po imenu Szabolcs Nagy, a koristio je teleskop Sky-Watcher FlexTube Dobsonian od 10″. FlexTube označava da je ovaj tubus moguće sklopiti preko montažnih šina radi lakšeg transporta. Continue reading “Snimio ISS amaterskim teleskopom bez praćenja”
Kompanija SpaceX je objavila simulator pristajanja letelice Dragon na Međunarodnu
svemirsku stanicu. Simulacija vam omogućava da preuzmete kontrolu nad letelicom Dragon i spojite je sa svemirskom stanicom.
Upravljanje u ovom simulatoru nije lako, ali nije lako ni astronautima u Dragonu. Kontrole su daleko od realnih, a takođe prava letelica može samostalno da pristane na ISS uz mogućnost ručnog preuzimanja kontrole od strane astronauta u svakom trenutku. Continue reading “Malo nerviranja: SpaceX simulator spajanja letelice Dragon sa svemirskom stanicom”
Nakon raspada komete C/2019 Y4 (ATLAS) i poslednjih snimaka dobijenih pomoću svemirskog teleskopa Habl interesovanje za nju je nestalo.
Međutim, poznati iskusni lovac na komete Terry Lovejoy je objavio fotografije komete ATLAS na kojima se vidi porast sjaja od 5 do 9. maja. Continue reading “Kometa ATLAS ponovo zasijala”
Sa zimskim sazvežđima smo se oprostili za sada, a ponovo ćemo ih videti u kasnu jesen. Sazvežđa koja su sada na nebu i koja se mogu posmatrati u zgodno vreme, odnosno do ponoći, jesu prolećna sazvežđa. Od njih se izdvajaju (od zapada prema istoku) Rak, Devica, Lav i Vaga. Možemo posmatrati i sazvežđe Škorpija nisko na jugu, Kočijaš visoko na nebu, kao i Veliki medved, Berenikunu kosu iznad Device itd.
Sazvežđe Lav i sazvežđa Devica i Berenikina kosa obiluju galaksijama koje se mogu videti amaterskim teleskopima, ali neke od njih i dvogledima. U ovim sazvežđima je i veliki broj objekata i Mesijeovog kataloga. Continue reading “Majsko noćno nebo (+ video)”
Kometa C/2019 Y4 (ATLAS) je od senzacija stigla do zaborava. Već 10-ak dana slabo se o njoj govori, a fotografija koju je teleskop Habl napravio dokazuje kolika je moć Sunca.
Na prvoj fotografiji od 20. aprila je neko izbrojao 30 delova komete, dok je na drugoj od 23. aprila izbrojano 25.
Zaključak je potpuno jasan i nedvosmislen. Od komete ATLAS uskoro neće ostati ništa.
Nakon ovog astronomskog razočarenja ostaje da pratimo Continue reading “Kometa ATLAS i njeni fragmenti”
S obzirom da nakon 18h ne možemo da izađemo a da ne “častimo” državu više desetina hiljada dinara želeo sam da se uverim da li svojim teleskopom, pored velikog svetlosnog zagađenja, mogu da vidim asteroid magnitude 11,1 sa prozora sobe sa koga se vidi južno nebo.
Dobsonom 250/1200 moguće je videti i objekte magnitude 13.5, ali kad su uslovi za posmatranje odlični. Ipak, iz grada su uslovi uvek nepovoljni.
Oko 20 h sam ostavio teleskop pored prozora da se ohladi i da se koliko može ujednači spoljna i unutrašnja temperatura da bi slika u okularu bila što mirnija. Sat vremena kasnije počeo sam potragu za asteroidom. Srećom, postoji program Stellarium koji olakšava lociranje asteroida. Jednostavno sam reddot tražilac uperio tamo gde Stellarium kaže i na moje iznenađenje asteroid je bilo moguće videti pomoću veoma loših okulara. Jedva vidljiv perifernim vidom, bled i neupadljiv, ali ipak vidljiv. Continue reading “Asteroid fotografisan dobsonom 250/1200”
Asteroid koji je otkriven 22. aprila pomoću Pan-STARRS teleskopa danas će proći na svega 130 000 km od Zemlje, što je veoma blizu ali potpuno bezbedno. Ovo rastojanje je 1/3 rastojanja Zemlja – Mesec.
Asteroid 2020 HP6 je u vreme snimanja (video ispod) pomoću The Virtulal Telescope Project 2.0 bio udaljen od nas 700 000 km. Prečnik mu je procenjan na 6,7 – 15 metara. Dakle, bezopasan asteroid koji će prići blizu Zemlje i proleteti bez posledica. Continue reading “Danas pored Zemlje proleće mali asteroid”
SVEMIR 